Саборна црква у Врању

За време дуговековне турске државне управе у Врању постојала је Епископска Столица па отуда и црквеноисторијски назив Врањска епархија која је повремено била седиште викарног епископа српских митрополита.После обнове Пећке патријашије 1557. године у Врању,Врањским махалама и оближњим селима саграђен је већи број српских цркава.У средишту вароши била је Саборна црква,али о тој црви не постоје старији историјски подаци.Храм је временом по укидању Пећке  Патријашије пострадао те је народ Врања и његова црквена општина а уз помоћ врањског паше Хусеина ,великог пријатеља срба,1843 године окончаше градњу Велике Саборне Цркве.Турци и Арнаути је на Спасовдан исте године порушише а на њеним темељима од 1858. године па до 1860.године сазидаше нови какав данас познајемо.Посвећен је Светој Тројици. Градитељ цркве био је Коста Дамјанов, а потицао је из познате мијачке породице у дебарском крају, док је његов брат израдио олтарску преграду.Сликарски део посла на иконостасу Црквена општина је поверила Димитру Крстевичу - Дичу, зографу, тада најпознатијем и најдаровитијем иконописцу у вардарској Македонији. У периоду од 1844. године до 1866. он је насликао већи број иконостасних целина и појединачних икона. Тако је постао најплоднији мајстор позновизантијског иконописа прожетог, тек упливима италокритског манира са декоративно прихваћеним "барокним" украсима, али и са изразитим смислом за, условно речено, реалистичко моделовање инкарната светитељских ликова.На иконостасу Саборне цркве у Врању насликао је престоне и празничне иконе, ликове апостола и целивајуће иконе, док су слике у соклу, царске двери и Крст Христовог распећа сликали други иконописци, знатно слабијих сликарских могућности.