О посту и причести

О посту

Пост је средство које православном хришћанину помаже у изградњи спасења. Пост не значи само уздржавање од масне хране већ и уздржавање од рђавих мисли, жеља и дела а са умножавањем молтава, доброчинства и упражњавањем свих хришћанских врлина. Циљ поста је прочишћење тела, јачање воље и карактера, издизање душе изнад тела а изнад свегапрослављење бога и поштовање његових светих. Постећи, православни верни народ се непрекидно подсећа Христових страдања које је он благо изволео примити на себе за спасење човечанства. Нарушавање заповести о посту први је грех, те је због тога и први подвиг човека у ослобађању од греха држање поста. По строгости или начину издржавања потови се деле у пет категорија:

Потпуно уздржавање од јела и пића (чак и воде) - На овај начин се пости у прва три дана Васкршњег поста и на Велики Петак.
Сухоједење - Узимање суве хране (у сировом стању) или само хлеба и воде једанпут на дани то у девети час (15h).
Пост на води - Узимање јела припремљених на води, познат и као "строги пост" пред причешће.
Пост на уљу - Узимање јела припремљених на уљу, два пута дневно. Вино је дозвољено.
Пост на риби - Узимање јела припремљених на уљу која могу да садржавају рибу. Вино је дозвољено. Ово је најблажи начин поста.

Имамо једнодневне и вишедневне постове.

Једнодневни се држе сваке среде и петка током целе календарске године осим трапавих седмица. Пости се на води уколико није разрешено другачије.

Усековање Светог Јована Крститеља - Једе се једном дневно на води.
Крстовдан - Једе се једном дневно на води.
Навечерје Богојављање - Једе се једном дневно на води. Ако падне у суботу или недељу пости се на уљу и вину.

Постоје четри вишедневна поста које је црква установила пред велике празнике:

Васкршњи или Велики пост траје од Чистог Понедељка до Лазареве Суботе. На крају овог поста надовезује се пост Страсне Седмице те се трајање овога посног периода продужава на 48 дана. Овај пост је најдужи током године и завршава се празником Васкрсења. Пости се на води, осим суботом и недељом када се дозвољава уље и вино. На Благовести (уколико не падну у Страсну Седмицу) и Цвети дозвољена је риба. Разрешење на уљу и вину је и на Обртање главе Светог Јована Крститеља и на Младенце. Прва три дана овога поста ништа се не једе. На Велики Четвртак једе се једном и то после свршетка Свете литургије. На Велики Петак се не једе ништа. На Велику Суботу, по завршетку литургије хлеб и вода.
Петровски пост је други по реду вишедневни пост и посвећен је Светим Апостолима Петру и Павлу односно свима апостолима. Почиње у понедељак после Недеље Свих Светих и завршава се у дан пре Петровдана. Ово је пост чији је почетак покретан, јер зависи од Васкрса. Суботом и недељом пости се на риби, уторком и четвртком на уљу а понедељком, средом и петком на води. Ако у току овог поста у понедељак, уторак и четвртак падне свети са великим славослављем, разрешава се пост на рибу, а ако падне у среду и петак разрешава се само на уље и једе се једанпут дневно. Ако у среду и петак падне празник светитеља са бденијем или пак свети чији је храм разрешени су уље вино и риба.
Госпојински пост или Великогоспојински пост увек почиње на Свете Макавеји а завршава се закључно са Великом Госпојином. По строгости долази одмах после Васкршњег поста. Пости се на води осим суботом и недељом, када се дозвољава уље и вино и на Преображење, када се разрешава на рибу.
Божићни пост или Мала четрдесетница траје од 15. новембра по старом (или ти 28. по новом) па све до 24 децембра по старом (или ти 6 јануара по новом). По строгости овај пост можемо поредити са Петровским постом. Уочи Божића, на Бадњи дан чак и они који не посте неће мрсити. Најстрожији дан поста је Бадњи дан. Од 15. новембра до 17. децембра по старом календару суботом и недељом разрешење на уље и рибу, уторком и четвртком разрешење на уље, пост на води понедељком, средом и петком. Од 18. децембра до 24. децембра по старом календару, разрешење на уље и вино, пост на води понедељком, средом и петком.

Света Тајна Причешћа

Света тајна пичешћа или Евхаристија, јесте уствари света литургија која се врши у цркви као тајна Христа и његове цркве. На светој литургији бива причешће. Причешће је света тајна укојој хришћани под обликом хлеба и вина (тело и крв Господа Христа) сједињује се са њим добија опроштај и залог вечитога живота. Ову свету тајну установио је сам Спаситељ на тајној вечери узевши хлеб, благословио га, преломио и дао својим ученицима рекавши: "Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи". Затим узе чашу и давши хвалу, даде им говорећи: "Пијте из ње сви јер је ово крв моја новога завета која ће се пролити за многе ради отпуштања греха". За време најважнијег црквеног богослужења које се зове Света Литургија у цркви се припрема и прима света тајна причешћа. Најважнији момент на светој литургији је освећење хлеба и вина које врши епископ или свештеник (призивом и дејством Светога Духа) и претварају у тело и крв Господа Христа којим се верни онда причешћују и тако сједињују са Христом. Светој тајни може приступити сваки хришћанин, од одојчета до старца. За ову свету тајну неопходно је да се сваки причесник припреми постом и молитвом. Пост и молитва очишћују нашу душу од сваког греха и нечистоте. Трбало би што чешће приступати светом причешћу, што је у зависности од приправности причесника, али и најмање четри пута годишње (У току четри поста).