Архиепископи и патријарси

Архиепископи од 1219. до 1346. године

Патријарси од 1346. до 1463. године

*Од 1463. па све до 1557. године пред Турским освајањима Пећка Патријашија је пренета у Манастир Жичу.

Патријарси од 1557. до 1766. године

*Од 1766. године Пећка Патријашија је поново укинута и подчињена Цариградској.

Патријарси од 1920. године

Свети Сава (1219-1233. године)

Рођен је 1174. године као Растко Немањић, најмлађи син Великог Жупана Стефана Немање и брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног. Као младић је од оца добио Захумље на управу али је побегао на Свету Гору и замонашио се у руском манастиру Светог Панталејмона где добија име Сава. Свети Сава је од Васељенске Патријашије у Никеји добио аутокефалност српске цркве са статусом самосталне архиепископије. Васељенски патријарх Манојло I Цариградски га је рукоположио за првог српског архиепископа. На месту архиепископа остао је све до 1233. године. Умро је 1236. године у Великом Трнову у данашњој Бугарској, на повратку са ходочашћа по Светој Земљи. Касније је његове мошти пренео краљ Владислав у манастир Милешева.

Свети Арсеније I Сремац (1233-1263. године)

Рођен је у селу добра код Сланкамена. У маладости се замонашио у манастиру Жича где га је Свети Сава убрзо поставио за игумана. 1233. године Арсеније вољом свога учитеља Светога Саве бива изабран за другог архиепископа. Службовао је у Пећи и ту је саградио манастир Светих Апостола који се касније прозва црква Вазнесења Господњег. На трону се задржао до 1263. године када се због болести повлачи. Умро је 1266. године и сахрањен је у храму Светих Апостола у Пећи.

Свети Сава II (1263-1271. године)

Рођен је 1200. године а његово световно име било је Предислав. Био је син краља Стефана Првовенчаног и синовац Светога Саве. Угледавши се на свог стрица, врло рано се замонашио у манастиру Хиландар на Светој Гори Атоској. При повратку са ходочашћа по Светој Земљи из Сирије доноси садницу дуда и сади је у порти манастира у Пећи. Пре избора за архиепископа 1263. године био је Хумски епископ. Умро је 1271. године а његове мошти почивају у храму Светих Апостола у Пећи.

Данило I (1271-1272. године)

Данило први је био четврти архиепископ од 1271-1271. године и био је смењен због неког дела које данас није познато. Рођен је 1200. године а његово световно име било је Предислав. Био је син краља Стефана Првовенчаног и синовац Светога Саве. Угледавши се на свог стрица, врло рано се замонашио у манастиру Хиландар на Светој Гори Атоској. При повратку са ходочашћа по Светој Земљи из Сирије доноси садницу дуда и сади је у порти манастира у Пећи. Пре избора за архиепископа 1263. године био је Хумски епископ. Умро је 1271. године а његове мошти почивају у храму Светих Апостола у Пећи.

Јоаникије I (1272-1279. године)

Јоаникије I био је пети архиепископ српски. На место архиепископа заменио је Данила I. Пре постављења био је игуман манастира Студеница. Јоаникије I је био ученик Светога Саве II још из времена док је овај још био епископ а заједно су били и по Светој Земљи и по Светој Гори Атоској. Јоаникије I повлачи се са архиепископског трона 1276. године када је краљ Урош I збачен са престола од стране сина Драгутина. Јоаникије I умире 1279. године. Мошти краља Уроша I који умире као монах Симеон као и мошти Јоаникија I краљица Јелена Анжујска сахрањује у манастиру Сопоћани.

Свети Јевстатије I (1279-1286. године)

Јевстатије I био је шести по реду српски архиепископ, рођен је у Будимљанској жупи од богобојажљивих родитеља. Још као младић стиже у Зетску област, у манастир Светог Архангела Михајла, где га епископ Неофит постриже у монашки чин. Водио је врло строг, подвижнички живот, и дан и ноћ посвећујући молитви. Као игуман манатира Светога Архангела Михајла бива изабран на место епископа Зетског а касније и за архиепископа српског. Упокојио се у господу 4. јануара 1286. године. По предању пред смрт је узвикнуо "У руке твоје господе предајем дух мој". Мошти му почивају у храму у Пећи.

Свети Јаков (1286-1292. године)

Свети Јаков био је седми архиепископ српске православне цркве у чијем се трону налазио од 1286-1292. године и о њему нема много података. Оно што се поуздано зна је да је здушно радио на обнови и подизању цркава и манастира. Верује се да је он око 1290. године преместио седиште српске архиепископије из манастира Жича у Пећ. Велику бригу је показивао према манастиру Студеница, снабдевавши је богослужбеним књигама и црквеним сасудама. Красиле су га кроткост, смиреност и доброчинство а ореол светитеља задобио је чистотом своје вере и хришћанске љубави.

Свети Јевстатије II (1292-1309. године)

Свети Јевстатије II био је осми архиепископ српске цркве на прелазу векова од 1292-1309. године. За време столовања Јевастатија II као и његово двоје предходника, српска средњевековна држава била је у процвату и територијалном ширењу. Основане су нове епархије, такозвана владичанства и то Грачаничка, Кончанска, Лимска, Мачванска, Браничевска, Београдска и Скопска.

Свети Сава III (1309-1316. године)

Свети Сава III је био девети архиепископ српске цркве на чији је трон дошао наследивши Јевстатија II 1309. године и на њему остао све до смрти 1316. године. У манастиру Хиландар добија богословско образовање те као манастирски игуман постаје епископ Призренски. За време епископске службе надгледао је радове на изградњи цркве Богородице Љевишке у Призрену. Био је на челу српске цркве и када је обнављана црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, а себе је назвао архиепископом свих српских и поморских земаља када је својом повељом потврдио даровницу краља Милутина манастиру Хиландар.

Свети Никодим (1317-1324. године)

Овај велики јеромонах, Србин по рођењу, подвизивао се по Светој Гори Атоској где беше и игуман манастира Хиландар. Након смрти Саве III беше изабран за архиепископа всеја сербскија и поморскија земаља. У току свога архиепископског рада Никодим је 1321. године крунисао Стефана Дечанског за краља и подигао две нове цркве Светог Саве у Лизици и Светог Великомученика Димитрија у Пећи. Умро је 1325. године а мошти му почивају у манастиру у Пећи.

Свети Данило II (1324-1337. године)

Свети Данило II архиепископ српски живео је у време српских краљева Милутина и Стефана Дечанског, као и цара Душана. Био је властелински син, а његовно световно име пре монашења није остало забележено. Од 1307. до 1309. године био је игуман манастира Хиландар и успешно се бранио и одбранио од напада каталонских разбојничких чета. 1311. године изабран је за епископа Бањског са ког места је нагледао завршетак радова на манастиру Бањска, задужбини краља Милутина. По завршетку радова 1315. године одлази у манастир Хиландар одакле се враћа 1316. године на позив краља Милутина који је имао жељу да Данило постане архиепископ после Саве III. Али је тада сабор изабрао Никодима, који је био ученик Данилов. На престо архиепископа долази 1324. године и за време свог столовања посвећује се обнови старих и изградњи нових храмова те се тако под њим зидају манастири Дечани и Бања. Умро је у ноћи између 19. и 20. децембра 1337. године.

Свети Јоаникије II (1338-1346. године)

Свети Јоаникије II био је дванести архиепископ и први патријарх српске православне цркве. Рођен је од побожних родитеља негде у околини Призрена. Јоаникије је био врло способан и обдарен монах, па га је тадашњи српски владар Стефан Душан узео на свој двор за свога логатета. По смрти архиепископа Данила II, сабор 1338. године изабира Јоаникија за његовог наследника на архиепископском трону. Стефан Душан је на великом црквеном сабору у Скопљу 1346. године на Цвети именовао Јоаникија II за патријарха. На том великом црквеном сабору учествовали су патријарх бугарски Симеон, архиепископ охридски Николај, свештени прот Свете Горе са многобројним клирицима и монасима светогорских. Умро је 1354. године. Сахрањен је у Пећкој патријаршији. Тело патријарха Јоаникија положено је у средњу цркву Манастира Пећка патријаршија, где се и до данас налази, у цркви Светих апостола. Изнад његовог гроба насликана је на зиду фреска која изображава његово уснуће у Господу.