Саборна црква у Гњилану

Гњилане је град на Косову и Метохији који се у средњем веку звао Морава и био је велики трговачки и занатски центар у том делу средњевековне Србије. У Гњилану су често боравили српски владари, па је и први писани помен о њему, из 1342. године, непосредно везан за боравак краља Стефана Душана. У близини Гњилана, у утврђењу Прилепац, рођен је кнез Лазар Хребељановић, који се 1389. године, у боју на Косову, супротставио исламском надирању. Под данашњим именом град се први пут помиње крајем 14. века у повељи српске кнегиње Милице, жене кнеза Лазара.У турском попису из 1455. године наводи се да у Гњилану има 41 српско домаћинство, на челу са свештеником. Од средњег века у Гњилану је постојало неколико цркава. Године 1861. на темељима старије, омање цркве у центру Гњилана, саграђена је велика црква Светог Николе. Она је више пута страдала у пожарима, а једном је изгорела до темеља. Последњи пут је обновљена 1983. године.Данас се у њој чува лепа збирка икона, књига и црквених сасуда. Због дотрајалости крова који прокишњава оштећено је неколико фресака, а уколико се не уради хитна санација крова може доћи до већег оштећења. Црква светог Николе била је често на мети напада, па је забележено неколико насртаја запаљивим направама, исписивање расистичких графита на капији цркве, итд. Црква Светог Николе у Гњилану данас је Саборна црква и стециште Срба из косовског Поморавља. Након 1999. године у Гњилану је остало десетак српских породица, а Срби из околних гњиланских села окупљају се углавном у порти гњиланске цркве.