Манастир Раковица код Београда

Манастир Раковица, са црквом посвећеном Светом арханђелу Михајлу је основан у време владавине Кнеза Лазара, између 1377. и 1385. године, али је крајем 16. века пресељен на место на коме се данас налази - поред Раковичког потока и између брда Пружевица и Стражевица.Први пут се спомиње у писаним изворима под именом Ранауиценце монастериум 1502. године у путопису Феликса Петанчића штампаном у Бечу 1522. године. У Турским изворима јавља се 1560. године у пописним списима цркава и манастира у околини Београда. Овај манастир се такође помиње и у повељи влашког војводе Константина Бранковеана Бесарабе 1507. године. У тим списима се може прочитати да је манастир сазидан и из темеља подигнут од стране доброг хришћанина, почившег Радула војводе, који је протеклих година био господар ове земље влашке. Претпоставља се да је поменути војвода у ствари Радул Први Црни, иначе зет Кнеза Лазара. Манастир се налазио на неповољном положају, у близини важне раскрснице и насеља па је разорен током турског похода на Беч 1592. године и народног немира 1594. године Турци су га често пљачкали и рушили, те је више пута обнављан. Монаси манастира Раковице су имали значајну дипломатску улогу у преговорима током Карловачког мира 1699. године,између Русије и Турске. После пораза аустријске војске у Другом Аустро-турском рату 1739. године, монаси манастира Раковица су били приморани да одбегну у манастир Велику Ремету на Фруској Гори, попут српског становниства, прогоњеног од Турака из јузних крајева Србије.Крајем 18. века су Турци унистили и запалили манастир Раковицу. Нова црква манастира Раковице је подигнута 1862. године у моравском архитектонском стилу. То је једнобродна грађевина тролисне основе, са два кубета. Спољна фасада је покривена дебелим слојем малтера, те није могуће проценити изглед оригиналне фасаде. Оригинални иконостастас манастира Раковице је био од зидне преграде и обухватао је иконе Христа и Богородице. Нови иконостас барокног стила, са елементима класике је израђен 1862. године средствима Михајла Обреновица. Унутрасњост цркве манастира Раковице је украсена фрескама. Манастир Раковица чува вредне збирке икона и религиозних књига.Манастир Раковица је од свог настанка имао значајну улогу у религиозном животу Србије, али и у очувању српског културног наслеђа. После Другог светског рата је у манастиру основан Београдски богословски факултет. Неколико чланова српске краљевске породице Обреновић, укључујући оснивача ове династије, Јеврема Обреновића, су сахрањени у припрати цркве манастира Раковица, док је неколико историјских личности 19. века, сахрањено у манастирској порти. Извор Свете Петке, лековитих својстава се налази изван зидина које окружују манастир Раковицу. НАТО бомбардовање 1999. године је довело до озбиљних напрслина на манастирским објектима, укљуцујуци манастирску цркву.