Манастир Ново Хопово на Фрушкој Гори
Манастир Ново Хопово налази се на јужним падинама Фрушке горе у близини места Ириг. Манастир Ново Хоповопо по својој архитектури, просветној улози, богатој историји, један је од најзначајнијих манастира на Фрушкој гори. Оснивач ове древне светиње је српски деспот, касније епископ и архиепископ Максим Ђурађ Бранковић.Житије Свете мајке Ангелине наводи Светог Максима као оснивача у времену од 1496-1502 године.По том извору манастир Хопово је његова прва задужбина.На месту те првобитне цркве која је порушена ,нову данашњу цркву саградили су 1576 године браћа Марко и Лацко Јовшић из Горњег Ковина места на острву Чепел на Дунаву испред Будима у Мађарској. У 16 веку Хопово је најзначајнији просветни центар.Стефан Герлах који је у периоду од 1573-1578 путовао у Цариград, забележио је да Срби у Београду немају школе, већ да долазе у Хопово да уче читати и писати. У то време у манастиру је постојала монашка школа. Једно време овде је било и седиште епископа сремског па се по њему сремска епархија називала хоповска. У 17 веку монаштво је одржавало везе са Русијом и Светом гором.Почетком 18 века постојала је живописачка школа коју су водили Арсеније Зограф и Нил. Манастир је тешко страдао 1684 и 1688 год.од Турака. Тада су монаси са моштима Светог Теодора Тирона бежали у Шабац па у манастир Радовашницу..Архитектура цркве има све одлике моравске школе. Зидана је од тесаног камена и опеке. Црква је живописана у два наврата почетком и половином 17 века. Претпоставља се да су их радили живописци са Свете горе. Најзначајнија је фреска Покољ Витлејемске децеи налази се изнад десне певнице која је у потпуности преузета са фреске у католикону цркве манастира Лавра на Светој гори.Иконостас је радио Теодор Крачун 1770 год. Сачувано је само неколико икона које се налазе у галерији Матице Српске у Новом Саду. У манастиру се налазе и мошти Светог Теодора Тирона које се чувају у кивоту у цркви. Овде се у манастиру 1750 год замонашио Доситеј Обрадовић и ту био 3 године. Манастир Ново Хопово је активан,и о њему брину монахиње.