Манастир Липовац код Алексинца

Манастир Липовац се налази у близини истоименог села у околини Алексинца. Подигнут је у 14. веку од стране непознатог великаша као придворна црква утврђеног Липовачког града. Манастир у Липовцу је типична властелинска задужбина саграђена између 1370. и 1375. године на темељима старије некрополе из 10. века. Црква је саграђена у моравском стилу, правоугаоних је основа и има три архитектонска дела. Наос је саграђен 70-тих година 14. века, изнад њега се уздиже осмоугаона купола малих димензија. Наос цркве има олтарску и две певничке апсиде. Ово је најстарији део храма и саградила га је непозната властелинска породица чијих је осморо чланова ту сахрањено. Западна врата воде у пространу припрату, која је дозидана 1399. године.На надвратнику, испод деизиса стоји натпис из 1399. године који сведочи да је монах Герасим установио манастир и доградио припрату, уз помоћ светог Деспота Стефана Лазаревића и његовог брата Вука. Од тада се у народу одомаћио назив Свети Стефан за овај манастир у Липовцу, иако је он посвећен Св. Преображењу. Црква је тада претворена у манастир, чијем властелинству су српски кнезови Стефана и Вук Лазаревић додали и неке своје винограде. Током отоманског доба, манастир Липовац се помиње у њиховим дефтерима. Његова унутрашњост је поново живописана крајем XV века и делови тог сликарства се данас могу видети на пандатифима и куполном тамбуру. У 19. веку, манастирски комплекс је добио нов конак, који је подигнут северозападно од саме цркве, којој је 1938. године на западној страни дозидана кула звонара великих димензија. Том приликом је руски сликар из Молдавије Иван Дикин осликао целокупну унутрашњост манастирске цркве. Заштитни радови на црквеној архитектури су обављени у мањој мери 1953. године. Касније су уследили радови на археолошком истраживању комплекса, након чега су рестаурирани црква, стари конак и велики бедем. Данас се налази под заштитом републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја.