Црква Светог Николе у Нишу

Црква Св. Николе налази се у подножју истоименог брда, у јужном делу града званом Палилула. О првобитној цркви Светога Николе, осим места где се налазила, тешко је нешто више рећи. Западно од данашњег сакралног објекта видљиви су темељи некада, како изгледа, импозантне грађевине дугачке око 20м а широке око 12м. Потпуно разарање црква Светога Николе доживела је 1690. године, у бесомучној освети Турака. Срби који су се претходне године придружили Аустријанцима у протеривању Турака, а нису се повукли с Арсенијем Трећим Чарнојевићем, делили су судбину своје богомоље. Црква Светога Николе била је руина све до 1722. године. Те године, захваљујући залагању епископа Јоанићија Првом и прилозима виђенијих Нишлија, храм Светога Николе поново је сазидан. То сазнајемо из натписа са камене плоче на српском и грчком језику, сада узидане изнад улазних врата капеле. Године 1737. српски народ се поново придружује Аустријанцима у борби против Турака, у чему је посебно био активан нишки митрополит Георгије Поповић. Тих дана патријарх Арсеније Четврти Јовановић борави у цркви Светога Николе. Убрзо, Турци поново заузимају Ниш, а народ заплашен од освете, повлачи се предвођен Арсенијем Четвртим. Заслепљени мржњом и осветом, Турци су похарали храм Светога Николе. Пошто је црква грађена од тврдог материјала, нису је порушили. Уз цркву Светога Николе дозидали су минарет и у пуном заносу своје охолости назвали је Фетије џамија или ти Покорена џамија. Баш тај минарет никако није стајао уз цркву, те је често падао, што је Турке, можда из сујеверја, навело да неколико пута овај храм враћају хришћанима. Тако све до 1799. године, када је црква дефинитивно постала џамија, у коју су, изгледа, и Турци нерадо ишли. Славна прошлост ове цркве Турцима није давала мира. Зато ће 1862. године Митат паша порушити цркву-џамију, да би нешто источније, 1863. и 1864. године, саградио нову џамију. То је данашња црква Светог Николе. По ослобођењу Ниша од Турака, на дан светог цара Константина и царице Јелене, 1879. године, џамија је опет прилагођена потребама православне вере, сада као црква Светога Николе, освећена од нишког епископа Деда Виктора Хиландарца. То је време када је постављен иконостас, а храм добио завидан број прелепих икона, рад Илије Димитријевића. Године 1926. дозидан је звоник, а цела грађевина попримила обрисе хришћанског храма.