Саборна црква у Нишу

Саборна црква у Нишу је храм Сошествија Свјатога духа или ти Светој Тројици. Зидање храма зпочето је 1856. године, а завршено тек 1872. године. Велику заслугу у подизању храма имао је епископ Јанићије приложивши већу суму новца. Храм је зидао неимар Андрија Димитријевић из Велеса. При Саборној цркви на галерији налази се капела, која је храм Светог Симеона Мироточивог, као и Стара црква у порти нове посвећена Светим Архистразима. Озидана је 1819. године а иконостас је позлаћен 1837. године а припрата је подигнута 1839. године. По књизи из 1874. године Нишка Саборна црква има при себи четри парохије, прва се састоји од дела вароши Ниша и Палилуле имала је 330 домова и бројала 1782 душе, друга се састојала из дела вароши Лесковачке и Жожине капије имала је 335 дома и 2167 душа, трећа од делова Палилуле и Лесковачке капије од 315 домова и 2124 душа и последња која се састојала од Дворске улице и Вашаришта имала је 284 дома и 1604 душа. Храм је освештан тек 1878. године на дан Светог Симеона Мироточивог, а том чину присуствовао је и сам краљ Милан Обреновић. Иконостас који је највећим својим делом био рад великог српског сликара тога времена Ђорђа Крстића даривала је краљица Наталија. Храм је озбиљно оштећен у бомбардовању 1944. године, а до темеља је горео и 2001. године. Посебну драгоценост овога храма предствља и чињеница да се у њему чувају делови моштију Светог Великомученика Артемија.