Пећка патријаршија

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА је манастирски комплекс код Пећи, на улазу реке Пећке Бистрице у Руговску клисуру. Грађен је од треће деценије 13. века до средине 14. века, а састоји се од главне цркве Светих Апостола, уз коју је са северне стране сазидана црква Светог Димитрија, а са јужне Богородичина црква са црквицом Светог Николе, као и заједничке спољне припрате на западној страни. Будуће седиште архиепископије и патријаршије, цркву Светих Апостола, подигао је архиепископ Арсеније Први, у другој половини 13. века. Једнобродна поткуполна грађевина, у рашком стилу, има троделну апсиду и попречни брод, те издужен правоугаони простор засведен полуобличастим сводом. Фасада је некад била омалтерисана и обојена црвено попут Жиче, која је служила као градитељски узор.Најстарије фреске потичу из средине 13. века и убрајају се међу најлепше у тадашњем српском сликарству. Бочну цркву Светог Димитрија, складну грађевину основе у облику сажетог уписаног крста са полукружном апсидом и великом осмостраном куполом, те фасадом од наизменичних редова камена и опеке, подигао је, између 1321. и 1324. архиепископ Никодим. Фреске обухватају циклус из живота Светога Димитрија, васељенске саборе и два српска сабора Светог Саве и Стефана Дечанског. У доба патријарха Пајсија, 1619 - 1620, поједине фреске обновио је истакнути српски сликар из Хиландара, Георгије Митрофановић. Ктитор Богородичине цркве, саграђене уз јужни зид главног храма око 1330. године био је архиепископ Данило Други. У цркви сличног облика као што је она Светога Димитрија на северној страни, добро су очуване фреске мање даровитих сликара настале око 1337. године. Међу њима истиче се ктиторски портрет Данила Други с моделом храма, кога пророк Данило приводи Богородици са Христом. До Богородичине цркве, с јужне стране, Данило Други је саградио и црквицу Светога Николе, једнобродну грађевину од камена и опеке. Исти ктитор је око 1337. подигао испред све три цркве пространу отворену припрату са високим звоником, који није сачуван. Патријарх Макарије морао је 1561. да зазида отворе како би обезбедио конструкцију, али је тиме овај првобитни трем са двојним луковима изгубио много од лепоте због које је био слављен. Од малобројних преосталих фресака из времена градње у југоисточном делу, заслужује пажњу Лоза Немањића са двадесетак портрета од Немање до цара Душана. У црквама Пећке патријаршије, која је била маузолеј српских архиепископа и патријарха, сачувано је више мермерних саркофага, од којих су неки знатне уметничке вредности. У ризници, која је била веома богата, чувају се рукописне књиге, иконе и дела примењене уметности од 14. до 19. века. Средином 13. века, из Жиче је у цркву Светих Апостола премештено седиште српске архиепископије, која је 1346. године уздигнута на ранг патријаршије. После пада Смедерева (1459) и смрти патријарха Арсенија Другог (1463), патријаршија је била укинута, а њено подручје потчињено Охридској архиепископији. Приликом обнављања Пећке патријаршије 1557. године, велику улогу је имао Мехмед паша Соколовић, турски велики везир, родом Србин из Старог Влаха. Његов брат Макарије постао је први патријарх обновљене патријаршије (1557 - 1574). Обнова Пећке патријаршије, духовног и културног средишта српских крајева под турском влашћу, имала је далекосежан значај. За оживљавање градитељске, сликарске и књижевне делатности, обнављање и изградњу храмова, развој живописа и иконописа, осим Макарија Соколовића, нарочито је заслужан Пајсије Јањевац (патријарх 1614 - 1647). Пећка патријаршија је страдала за време аустро-турског рата крајем 17. века, када су ове области напустили многи Срби, па и патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић, а 1776. Турци су је потчинили Цариградској патријаршији.