Манастир Љубостиња код Трстеника

На левој обали Љубостињске реке, пет километара северно од Трстеника, налази се манастир Љубостиња, са црквом Успења Пресвете Богородице. Манастир је задужбина књегиње Милице, подигнут крајем 14. века и почетком 15. века - тачније зидан је у периоду од 1388. до 1405. године. Градитељ је протомајстор Раде Боровић, познати Раде Неимар из народних српских песама, чије се име налази на прагу пролаза из припрате у наос. Живопис манастира насликао је Јеромонах Макарије. Он припада групи македонских сликара који су пред навалом Турака прешли на север и радили у држави српских деспота. У њему се књегиња Милица постригла у чин монахиње, добила име Евгенија и ту прикупила око себе удовице властеле погинуле у боју на Косову (1389. године) препустивши престо свом старијем сину Стефану. Овде је умрла и сахрањена у цркви са леве стране од улаза, где се налази и гробница.Неколико записа сведочи да се у манастиру служило све до последњих деценија 17. века. На његовим зидинама налазе се записи из 1643. и 1673. године. Током 17. века манастир је оживео, а његово братство се истакло у борби против Турака у доба Кочине крајине 1788. године. У њему је боравио и сам Коча Аранђеловић, са оберлајтнаном Вујадиновићем и мајором Брановачким, који су прокламацијом позвали народ на оружје, а сам манастир је храном и осталим потребама помогао Кочину војску. Због тога 1788. године Турци попалише манастир а монаси се разбегоше.У 19. веку манастир је обновљен, а 1822. године исписан иконостас. Последња већа оправка нестручно је изведена првих година 20. века, па је црква том приликом споља омалтерисана, а извесни детаљи њене архитектуре потпуно измењени. Црква има све одлике споменика моравске школе. Француски византолог Габријел Мије истиче, са одушевљењем, да је ова црква моравску архитектуру довела до савршенства. Над тролисном основом уздиже се купола која се ослања на четири слободна ступца. На западној страни налази се припрата засведена пространом ниском куполом.На фрескама су тачно забележена одела, накит, инсигније владара, што је веома важно за проучавање материјалне културе онога времена. У припрати на западном зиду сачували су се ликови: лево од улаза књегиње Милице и кнеза Лазара, а десно деспота Стевана и његовог брата Вука. Од живописа у храму сачувано је само мало фрагмената: Исцељење узетога у јужној певници; Арханђео Гаврил, Свети Теодор Студит, Свети Јуда, Свети Теодосије и Свети Јефрем Сирин на северозападном ступцу; Арханђео Михаил, Свети Сава Јерусалимски, Свети Симеон Српски и Свети Сава Српски на југозападном ступцу.