Ваведење Пресвете Богородице у Липљану

Црква у Липљану је храм посвећен Ваведењу Пресвете Богородице и сазидана крајем тринестог и почетком четрнестог века, отприлике око 1331. године. Тачан податак ко је ктитор овог изузетног споменика кулатуре се незна али влада претпоставка да је неко из владарске лозе Немањића, цар Душан или његов отац краљ Стефан Дечански. Липљанска црква је једнобродна базилика са тространом апсидом и фасадама на којима су архитектонски мотиви подвучени орнаментима изведеним у самом грађевинском материјалу . Саграђена је на месту на коме се према археолошким истраживањима рађеним у периоду од 1954-1958. године налазе остаци двеју базилика,једне ранохтишћанске и једне позновизантијске. Усамом храму очуван је живопис највећим делом настао у периоду од 1375. године па до 1389. године када су завршени сликарски радови. Са доласком Турака ова црква је страдала у пожару и од рушења. После првог страдања црква је обновљена у шеснаестом веку, када су оправљени порушени сводови и горњи појасеви фасаде, да би поново опустела у седамнаестом веку. Поновно је обнављана са почецима деветнаестог и двадесетог века да би последња конзервација самог објекта била рађена 1954/58. године а рестаурација на фрескама 2009. године.