Цар Стефан Урош Четврти Душан Немањић (1331-1355)

Из страха од проширивања територије и наглог економског развоја Србије тога доба, Грци и Бугари ударише заједно са југа и истока на Србију. На сабору властеле која је разматрала ситуацију у којој се Србија нашла краљевић Душан се успротивио да се српска војска дели у две групе и упућује на два фронта, већ је са целом војском брзим и изненадним нападом потукао Бугаре код Велбужда 1330. године где је и погинуо бугарски краљ Шишман. Душан је затим наставио са великом супериорношћу освајање Византије на југу. У 1331. долази на краљевски престо Србије. Душан је освојио већи део територије од Византије и Србију је сматрао природним наследником Византијске царевине. Душан је проглашен за цара Срба и Грка у Скопљу 1345. године. Тада је и српска епископија дигнута на ранг Патријашије. Већ 1349. године на сабору властеле у Скопљу проглашен је "царев законик" својеврсни устав по којем се владало у Србији. Душан је подигао велелепни и раскошни храм Светог Архангела код Призрена, манастир Матеич, доградио Сопоћане, обнављао цркве на Светој Гори. Римски папа је 1355. године послао своје посланике у Србију и именовао цара Душана за главног капетана хришћанске војске за прогон турака из Европе. Изненада је умро 1355. године.